Ležala sam ispod debelih pokrivača, promatrala prozor i ljuljuškave grane žalosne vrbe dok je još bilo mračno na nebu i jedina svijetlost u mojoj sobi je dolazila zbog mjesečine. Razmišljala sam o Rivenu i o tome kako sam ga dan prije stalno promatrala. Bio je dobar što me spasio iako se nisam nikada družila s njim, otkad se preselio iz drugog grada. Nisam ni znala tko je zapravo. Ime i prezime sam mu znala pošto smo pohađali nekoliko istih predmeta, no ništa drugo o njemu nisam znala, zbog čega sam se pomalo i osjećala loše.

Pitala sam samu sebe tko sam zapravo ja. Kad sam prvi put zakoračila u srednju školu bila sam nitko i ništa, a uz pomoć navijačica i ragbijaškog tima sam upoznala “najbolju“ ekipu. Postala sam nešto što nikad nisam željela. Pretvarala sam se, pred njima, da sam ista kao i oni: umišljena, glupača i bogata gadura zbog čega sam bila jako tužna. Nikad nisam bila osoba koja se željela uklopiti u društvo.

Moji prijatelji iz osnovne su bili zadovoljni mnome, ali ja sam njih zapostavila i zaboravila zbog društva kojeg sam jedva zapravo poznavala. Pitala sam se tko su oni zapravo? Da li su stvarno osobe koje gledam i s kojima se skoro svaki dan družim ili su poput mene? Pretvarali su se ili su stvarno bili tako prokleti ljuti? Osjećala sam se očajno u onom trenutku. Zašto sam uporno htjela biti nešto što nisam? Zašto sam uporno tražila sreću gdje je ne mogu naći? Nisam ni sama znala, ali znala sam koliko me moje ponašanje zapravo boli i koliko se zbog toga loše osjećam.

S Rivenom sam tek jučer progovorila prvi put, a od početka četvrtog razreda ga viđam po školi. Bio je hrabar dečko pošto se suprostavio Davidu. Nisam znala zašto su ga se svi bojali. Svi su uvijek mislili da bi im mogao nauditi, no nisu zapravo znali koliko je slab bez svojih ostalih prijatelja.

Dignula sam se s kreveta, napravila ga i otvorila ormar kako bi izabrala što obući za današnji školski dan. Kad sam se obukla, našminkala i spremila bilježnice u fascikl izašla sam iz sobe i polako se spustila niz stepenice. Čula sam upaljenu televiziju i jutarnje Vijesti, pa sam pretpostavila da je netko od mojih roditelja budan. Provorila sam u dnevni boravak i ugledala mamu i tatu kako sjedne na trosjed i gledaju televiziju. Ugledala sam Rivenovu sliku na ekranu i šokirala sam se.

„Pojačaj!“ –rekla sam i sjela kraj njih, a tata je povisio ton.
„Riven Benso nije se pojavio kod kuće od jučer ujutro. Mole se svi stanovnici neka odu do najbliže policijske uprave ili nazovu 911 u slučaju da znaju nešto više o njemu!“ –uzvratila je reporterka.

Što? Riven je nestao? Molim?! Nisam mogla vjerovati. Jučer je bio u školi, a odjednom je nestao. Što se dogodilo? Bilo je nemoguće i jednostavno nisam mogla vjerovati. Trgnula sam se kad je zazvonio tatin biper. Dignuo se sa trosjeda i nazvao broj koji mu se pokazivao na malenoj kutijici.

„Molim?“ –javio se. „Da._Da._Dobro._Dolazim!“
„Što se dogodilo?“ –mama se okrenula prema njemu.
„Nestanak Bredijevog sina je moj slučaj.“ –odgovorio joj je.
„Poznaješ Rivenovog oca?“ –dignula sam se sa trosjeda.
„Da. Dugogodišnji prijatelj!“ –klimnuo je glavom. „I odvjetnik koji je tužio Rotefora! Ne smeta ti ako te sada odbacim do škole? Žurim se i moramo biti brzi!“
„Ne smeta mi.“ –obukla sam jaknicu. „Uostalom... moram nešto obaviti!“


Putem do škole razmišljala sam o Rivenovom nestanku i osjećala sam se ljuto u onom trenutku. Imala sam osjećaj da David stoji iza toga pošto ga je pretukao pred cijelom školom i pretpostavljam da mu se sada ego spustio. Gledala sam u oca. Imao je ozbiljan izraz lica i izgledao je zabrinuto, a zabrinuta sam i ja bila pošto nisam mogla očekivati da će odjednom nestati. Iako ga nisam poznavala, brinula sam se o njemu jer je bio dečko iz moje škole i jučer me spasio od Davidovog udarca. Znala sam da bi me David mogao bez problema udariti jer sam prekinula s njim pred cijelom školom i jer sam ja njega napustila, a ne on mene.

„Tata...“ –uzvratila sam.
„Da, Faith?“ –pogledao me krajičkom oka jer je pratio mokru cestu kojom smo se vozili.
„Hoćeš li ga pronaći?“
„Koga?“
„Rivena.“
„Potrudit ću se, ali hoću. Sigurno nije mogao otići daleko, a i ovo mu ne bi bio prvi put!“
„Kako to misliš?“ –začudila sam se. „Već je nestajao?“
„Da.“ –klimnuo je glavom. „Bredy mi je pričao koliko problema je imao s njim pošto se nikada nije želio presiliti k njemu!“
„A njegovi su rastavljeni?“
„Da.“
„Gdje mu mama živi?“
„Ne stignem sada pričati, zlato.“ –zaustavio je automobil ispred moje škole. „Vidimo se popodne ili navečer!“

Uzdahnula sam, zahvalila mu i izašla iz auta. Krenuo je čim sam zatvorila vrata, a ja sam gledala za njim. Brinulo me hoće li Riven biti dobro, ali tata je rekao da je to često znato raditi, pa sam odahnula. Znala sam da će ga uskoro pronaći i da ću ga viđati po školi, ponovno.

„Faith!“ –čula sam Ashleyn glas.

Okrenula sam se i ugledala svoju prijateljicu kako trči prema meni. Imala je dugu plavu kosu i kristalno plave oči. Otkad znam za nju, nosi odjeću s markom. Sve djevojke iz moje grupe, tj. navijačice, su bile takve dok sam ja volila biti obična cura iako sam se odavno uklobila u njihovo društvo.

„Hej, Ashley.“ –uzvratila sam.
„Jučer su mi cure javile da si prekinula s Davidom.“ –stala je kraj mene. „Istina?“
„Da.“
„Zašto?“
„Jer je kreten! Odavno sam trebala prekinuti s njom, ali bila sam preglupa!“
„Ti nisi normalna!“
„Zašto? Sigurno neću dalje trpiti njegove idijotarije!“
„Ali, Faith, vi ste oduvijek bili zajedno! Vi ste kao nokat i prst, čovječe!“
„Ali, hvala Bogu, više nismo.“ –rekla sam ozbiljno. „Iskreno, jako mi je drago što sam napokon prekinula s njim. Sada mogu biti mirna i više ne moram slušati njegove gluposti!“
„Doista ne razumijem zašto si to napravila!“ –Ashley je odmahnula glavom.
„Ne tražim od tebe da razumiješ.“ –pogledala sam ju ozbiljno. „Tražim samo da poštuješ moju odluku i da me više ne ispituješ o tome!“

Zbunjeno me pogledala, a ja sam nastavila svojim putem. Mrzila sam kad je neka od njih počinjala s takvim glupim pričama. Zapravo su sve bile tako glupe pošto su mislile da imaju najbolje dečke na svijetu i bili su im kao bogovi, no David mi je odavno ispričao kako svi dečki varaju navijačice koje su zaluđene njima i da ih iskorištavaju, ali nisam im željela ništa reći kako im ne bih slomila srce. Možda sam krivo postupila, ali jednoga dana možda i same shvate.